субота, 21. март 2009.

Pau Sanchis / Pau Sančis - Poesia/Poezija

Pau Sančis (La Pobla de Farnals, Valensija, 1978). Pesnik i prevodilac. Lektor katalonskog jezika na univerzitetu u Zadru. Specijalista za katalonsku poeziju iz Valensije.



T’espere sol, mentre el rellotge inflat
d’un bar cançó, narra els minuts de vi,
ballant el temps, dansa desesperada.
El dia fosc, el cant es va morint.

Selva frondosa de minuts avars,
desesperat odi del temps. Bolero.
Paret minut, bar minut, vi minut.
El dia llarg, camí d’espais deserts.

T’espere sol. Obert camp de batalla.
M’envolta el temps, rellotge vanitós.
Lluitem. Espere l’oasi sens busques

i sense sol. Espere els ulls de llum
que entre la gent, enderroquen el temps,
esguard immens d’ulls intemporals.

De Tríptic d'un carrer




Natalici


A les cuixes de Monica Bellucci

Va
complir vint anys com qui compra pa
i en rosega el crostó camí de casa,
perquè sap que en poc temps s’assecarà.
Va fer vint anys un dia de ponent,
d’aquell ponent que asseca el pa i els cossos
que ixen del mar arrebossats de sorra.

Va complir vint anys abrusada i sola,
recolzada al bancalet de sa casa.
I va pensar, quan tenia vint anys,
que ja s’escapaven cap a la mar
tots els matins de la vida cuitats,
per por d’escaldar-se davant de casa.

Va deixar el refresc damunt la taula:
volia ser, dalt de la bicicleta,
com aquelles actrius italianes
de les pellícules de Tornatore.
Va fer vint anys i va anar a la platja
i va nadar fins que es va fer de nit
per por que se li abrusés la vintena
com un crostó de pa sota el ponent.

Publicat a Joves poetes catalans i al blog





BLUES DEL VAPORETTO

El foc oblic de nit, quan l’horitzó
de pam i mig es tanca sobre el rogle,
rebla la veu amb el vent de l’harmònica.

S’infla el velam d’un blues blanc com la nit,
per un no-res avança la cançó
d’aquest vaixell. Fantasma de llacuna.

S’ou un lament de motors o d’harmònica.
S’ou un lament de motors o d’harmònica.
S’ou un lament de motors o d’harmònica.

Per un no-res avança la cançó
d’un mariner, pescador clandestí
de blanques nits, de núvols emmarats.

El blanc trencat pel foc, quan l’horitzó
s’eixampla llas, s’enfuig cap a Dalmàcia,
platja d’enfront. Fantasma de la mar.

S’ou un lament de motors o d’harmònica.
S’ou un lament de motors o d’harmònica.
S’ou un lament de motors o d’harmònica.


De Tríptic d'un carrer (també està publicat al blog amb la traducció al croat)



---



Čekam te sam dok napeti sat

iz jednog bara-pesme priča tren vina,

dok vreme igra beznadežni ples.

Tmuran je dan, pesma je umirala.

Prolistala prašuma škrtih minuta,

jadna mržnja prema vremenu. Bolero.

Zid je minut, bar je minut, vino minut.

Dug dan, put sasvim napuštenih prostora.

Čekam te sam. Otvoreno bojno polje.

Obujmljuje me vreme, taj sujetni sat.

Borba je. Čekam oazu bez kazaljki.

i bez Sunca. Čekam te oči svetlosti

koje među ljudima ruše to vreme.

nedokučiv gled vanvremenskih očiju.


Iz: Triptih jedne ulice




Rođendan


/za noge Monike Beluči/


Navršila je dvadeset godina, prosto, kao kad kupuje hleb

I gricka koricu na putu do kuće,

Jer zna da će se vrlo brzo osušiti.

Napunila je dvadest godina, jednog dana, sa južnim vetrom,

Onim koji suši hleb i tela

koja izlaze iz mora prekrivena peskom.

Navršila je dvadeset gomina, vrela i sama,

Stojeći na tremu svoje kuće.

I mislila je, kad je imala dvadeset godina.

Da su joj već užurbano pobegla ka moru

Sva jutra života

Iz straha da će se opeći spred kuće.

Ostavila je sok na stolu

Želela je da bude, na biciklu

Kao one italijanske glumice

Iz Tornatoreovih filmova.

Napunila je dvadeset godina i otišla na plažu

I plivala dok ne padne mrak

Iz straha da je ne izgore dvadesete

Kao koricu hleba južni vetar.


Prevod: Branislav Prelević, Mina Suknović, Maja Rajić, Anja Bašić, Tatjana Božović





VAPORETO BLUES

Nakošena noćna vatra, dok se obzor
ni prst dubok sklapa nad krugom oko nje
ispunja glas dahom usne harmonike.

Jedra se pune bluesom bijelim kao noć
usred jednog ništa promiče pjesma
ovoga broda. Utvara u laguni.

Čuješ plač stroja ili usne harmonike.
Čuješ plač stroja ili usne harmonike.
Čuješ plač stroja ili usne harmonike.

Usred jednog ništa promiče pjesma
mornara, ribara što potajno lovi
bijele noći, razmažene oblake.

Vatrom slomljena bjelina, kad se obzor
trudan raširi, bježi u Dalmaciju,
plažu preko puta. Utvara na moru.

Čuješ plač stroja ili usne harmonike.
Čuješ plač stroja ili usne harmonike.
Čuješ plač stroja ili usne harmonike.


prevod: Nikola Vuletić i Ivana Lončar


Нема коментара: